RAMAZANSKI IBADETI II

 

                                          DAREŽLJIVOST  U  RAMAZANU

 

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

Reci: "Gospodar moj daje obilnu opskrbu onome kome hoće, a i uskraćuje, ali, većina ljudi ne zna. (36)

Ni bogatstva vaša ni djeca vaša neće vas učiniti Nama bliskim; samo one koji budu vjerovali i dobra djela činili čeka višestruka nagrada za ono što su radili, i oni će u visokim odajama biti sigurni. (37)

Darežljivost  je  jedna  od  najvažnijih  osobina  našega  Poslanika  as,  pa  i  njegova  ummeta. Posebno  je  Poslanik  as,  bio  darežljiv  u  mjesecu  Ramazanu, čak  darežljiviji  i  od  blagoga  povjetarca. Kod  nas, ummeta  Poslanikova, darežljivost  posebno  treba  doći  do  izražaja  iz  dva  razloga. Prvi  razlog  je  mjesec  Ramazan, a  drugi  je  ova  ekonomska  kriza  koja  biva  razlogom  da  je  svaki  dan  sve  više  ljudi  gladno, neobuveno  ili  žedno. Ovo  je  mjesec  u   kome darežljivi  trebaju  dokazati  svoju  darežljivost. Ima  i  onih  koji  će  na  ovaj  poziv  kazati  kako  ima  i  onih  koji  traže  tuđu  pomoć  a  ne  zaslužuju  je, sposobni  su  za  rad  isl. Braćo, svi  oni  koji  ne  udjeljuju  lahko  će  naći  opravdanje  zašto  to  ne  rade, a  i  svi  oni  koji  udjeljuju  lahko  će  naći  povod  da  udijele, ali,  nama, i  onima  koji  traže  i  onima  koji  daju,  neka  je  na  umu  hadis  kojeg   bilježi  imami  Buharija  gdje  kaže  Poslanik  as:

„Gornja  ruka  je  bolja  od  donje“- Naravno gornja  ruka  ovdje  asocira  na  onu  koja  daje  a  donja  na  onu  koja  prima. Onaj  koji  daje  mora imati  na  umu  da  daje  ono  što  je  njemu  neko  dao. Onda  kada  se  budemo  odnosili  ovako  prema  onome  što  udjeljujemo  tek  tada  ćemo  osjetiti  slast  udjeljivanja  u  ime  Allaha. U  suri  Sebe'  Allah  uzvišeni  je  rekao: „ Reci: Gospodar  moj  daje  obilnu  opskrbu  kome  onome  hoće  od  robova  svojih,  a  kome  hoće  uskraćuje: što  god  vi  udijelite,  On  će  to  nadoknaditi, On  najbolje  opskrbljuje.“

Kada  imamo  na  umu  ove  riječi  Allaha  uzvišenog, onda  ćemo  se natjecati  u  dobročinstvu  koje  će  biti  uzvraćeno  još  na  dunjaliku. A  na  ahiretu  je  nagrada  trajna. Ebu  hurejre  prenosi  da  je  Poslanik  as,  rekao:

“ Uzvišeni  Allah  je  rekao:' Udijeli  čovječe, udijelit  Ću  ti.“

Ima  li  ljepšeg  obećanja  od onoga  koje  dolazi  od  Allaha  i  Njegova  Poslanik, pa  budimo  od  onih  robova  koji  svojim  dobročinstvom  zasluže  da  im  njihov  Gospodar  uzvrati  dobročinstvom.  Ipak,  dijeljenje  treba  da  je umjereno, kako  darežljivac  ne  bi  sve  podijelio  i  ostao   bez  opskrbe, treba  dakle  i  u  ovome  imati  mjeru. Uzvišeni  Allah  kaže:  „ Ne  drži  ruku  svoju  stisnutu, a  ni  posve  otvorenu, da  ne  bi  prijekor  zaslužio  i  bez  ičega  ostao“ Isra 29,

Sa  druge  strane,  šejtan  plaši  čovjeka  neimaštinom  odvraćajući ga  tako  od  dobročinstva. U   suri  Bekare  Allah  džš,  kaže: „ Šejtan  vas plaši  neimaštinom  i  navraća  vas  da  budete  škrti, a Allah vam obećava  oprost  i  nagradu Svoju, Allah  je  neizmjerno  dobar  i  sve  zna.“  

Ako  budemo   sebi  hteli  priznati, gotovi  svi  mi  smo  se  uvjerili  u  to  da  onda  kada  smo  nekome  nešto  dali  ubrzo  bismo  to  nadoknadili, odnosno  Allah  bi  to  nadoknadio  i  to  višestruko, ali  isto  tako, onda  kada  nam  je  bilo  žao  dati  nešto,  ubrzo  bi  to  i  u  našim  očima izgubilo vrijednost,u stvari propalo bi.           

 Omer  ibn  el  hattab  je  rekao: Čuo  sam  da će  se  dobra  djela  natjecati  pa  će  sadaka  reći  „ja  sam  najbolja  od  vas.“ 

Najbolji  primjer  darežljivosti  je  sigurno  naš  Poslanik  as,  Prenosi   Ebu  Hurejre  da  je  Poslaniku  došao  čovjek  i  upitao  ga „Poslaniče  za  koju  sadaku  je  najveća  nagrada? Reče „Da  daješ  sadaku  dok  si  zdrav  i  potreban, bojiš  se  siromaštva  i  nadaš  se  bogatstvu. Ne  odgađaj, pa  kada  dođe  duša  u  grkljan, da  kažeš: Ovo  je  ovome, (a  ovo  ovome)  kad  sve  ionako  ostaje  drugima.“    Muslim  

„Ko  iskopa  bunar, ne  napije  se  niko  od  ljudi  džina  ili  ptica, a  da  ga  Alah  neće  nagraditi  na  Sudnjem  danu.“ Ibn  Madže. 

Neka  ovaj hadis  brate bude  podsticaj  meni  i  tebi  u  dobročinstvu  kao  što  je  bio  našim  ranijim  generacijama  kada  su  vakufili  imovinu, izgrađivali  puteve, česme  mostove  i  ostala  javna  dobra.

 

 

 

 

 

 

 

 

14.                 RAMAZAN  --  MJESEC  POKAJANJA

 

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

O vi koji vjerujete, učinite pokajanje Allahu iskreno, da bi Gospodar vaš preko ružnih postupaka vaših prešao i da bi vas u džennetske bašče, kroz koje će rijeke teći, uveo, na Dan u kojem Allah neće osramotiti Vjerovjesnika i one koji su zajedno sa njim vjerovali; svjetlo njihovo će ići ispred njih i s njihove desne strane. "Gospodaru naš" – govoriće oni – "učini potpunim svjetlo naše i oprosti nam jer Ti, doista, sve možeš." (8)

 

Prva  trećina  mjeseca  Ramazana  naziva  se  rahmet, druga  je  magfiret  a  treća  itku  minennari -  spas  od  vatre.Ono  što  možemo  povezati  sa  sve  tri  ove  cjeline  je  tevba, pokajanje  Allahu  džš  jer  njime  tražimo  svo  troje, milost  i  magfiret  ali  i  spas  od  vatre. U  suri  en-Nur, ajetu  31-om  Allah  Uzvišeni  kaže;       „I  svi  se  Allahu  pokajte, o  vjernici, da  biste  postigli  ono  što  želite.“

Ovaj  ajet  je  direktan  poziv  na  tevbu  upućen  vjernicima. Poslanik  as  je  rekao ;  „Tevba  stoji  u  zraku  i  danonoćno  uzvikuje; Ko  me  primi  neće  biti  kažnjen. Tako  će  biti  sve  vrijeme. Sve  dok  Sunce  ne  izađe  sa  zapada. Kada  sunce  izađe  sa  te  strane  svijeta, tevba  će  biti  uzdignuta.   

Ovaj  hadis  Poslanika  as  govori  nam  da  vrijeme  tevbe  nije  određeno, pokajati  se  možemo  uvijek, ali  je  bolje  što  prije, jer  tevbu  ne  treba  odgađati. Poslanik  as  je  rekao ; „Propali  su  oni  koji  odgađaju.“ 

Cilj  tevbe  je  oprost  grijeha, da  onaj  koji  se  kaje, zatraži  od  Allaha  džš  oprost  za  grijehe  koje  je  počinio  i  bude  siguran  da  mu  je  Allah  Uzvišeni  oprostio  i  nikada  se  više  ne  vrati  tome  grijehu. Ebu  Hurejre  ra  prenosi  da  je  Poslanik  as  rekao;“Kada  čovjek  učini  grijeh  i  kaže; Gospodaru  moj, počinio  sam  grijeh, ili  uradio  sam  grijeh, pa  mi  oprosti. Uzvišeni  kaže; Moj  rob  je  počinio  grijeh  i  zna  da  ima  Gospodara  koji  prašta  grijehe  i  koji  kažnjava  za  njih. Oprostio  Sam  svome  robu.

Poslanik  as  je  rekao; „Pokajnik  od  grijeha  kao  da  grijeha  i  nema“

Aiša  ra  prenosi  da  je  Poslanik  as  rekao ;

Tri  su  vrste  zapisnika. Zapisnik  za  kojeg  Allah  neće  oprostiti. Zapisnik  za  kojeg  će  Allah  oprostiti  i  onaj  u  kojem  Allah  neće  ništa  mijenjati. Allah  neće  oprostiti  onaj  u  kome  je  širk – pripisivanje  Allahu  druga. Allah  Uzvišeni  kaže;  Ko  drugoga  Allahu  smatra  ravnim, Allah  će  mu  ulazak  u  džennet  zabraniti  i  boravište  njegovo  će  džehennem  biti.  Zapisnik  za  kojeg  će  Allah  oprostiti  je  nepravda  koju  čovjek  nanese  sam  sebi  koja  je  između  njega  i  njegova  Gospodara. Zapisnik  u  kojem  Allah  neće  ništa  mijenjati  je  onaj  u  kome  su  ljudi  zgriješili  jedni  prema  drugima.“

Ebu  Hurejre  ra  prenosi  da  je  Poslanik  as  rekao ;                                              „Zasigurno  će  se  izmiriti  sva  prava  svih  stvorenja  tako  da  će  i  šukava  ovca  uzeti   svoje  pravo  od  rogate  ovce  koja  ju  je  ubola.“

 

Čovjek  treba  da  se  potrudi  da  zadovolji  one  koje  je  oštetio. Ako  je  grijeh  između  njga  i  Allaha, Allah  Uzvišeni  može  oprostiti, ali, ako  je  grijeh  između  njega  i  ljudi  tražit  će  da  ga  izmiri  na  mjestu  jer  mu  tevba  neće  koristiti  dok  se  oštećenom  šteta  ne  namiri. Šteta  koja  se  ne  namiri  na  dunjaluku  namirivaće  se  na  ahiretu.

Iskoristimo  svoje  vrijeme  i  ne  trošimo  ga  uzalud. Pokajmo  se  Allahu  iskreno  jer  to  naš  Gospodar  traži  od nas. Za  greške  koje  učinimo  ljudima, zatražimo  halal, nadoknadimo  štetu i  budimo  spremni  halaliti  ako  se  od  nas  halal  zatraži.

 

 

 

 

15.             MJESEC  RAMAZAN  -  MJESEC  DOVE

 

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

On prima pokajanje od robova Svojih i prašta hrđave postupke i zna šta radite; (25)

On se odaziva onima koji vjeruju i čine dobra djela i obasipa ih dobrotom Svojom još više, a nevjernike čeka žestoka patnja. (26)

 

U  nekoliko  zadnjih  emisija  slušamo  o  odlikama  mjeseca  Ramazana. Sve  ovo  navodimo  zbog  posebnosti  ovoga  mjeseca. Ako  smo  kazali  kako  je  Ramazan  mjesec  Kur'ana, sadekatul – fitra, sadake, ibadeta, tevbe  onda  je  ovo  sigurno  i  mjesec  dove. Poslanik  as  je  rekao;                                                                      “ Dova  je  ibadet“  a  onda  je  proučio ;  Gospodar  vaš  je  rekao; Pozovite  Me  i  zamolite, Ja ću  vam  se  odazvati.  Oni  koji  iz  oholosti  neće  da  mi  se  klanjaju – ući  će  sigurno  u  džehennem  poniženi.“                            Bilježi  se  od  Ebu  Hurejre  ra  da  je  Poslanik  as  rekao;                                “Nema  muslimana  koji  uputi   dovu  a  da  mu  ona neće  biti  primljena, pa, ili  će  primanje  dove  osjetiti  na  dunjaluku  ili  će  ono  biti  ostavljeno  za  ahireta  ili  će  ta  dova  poslužiti  kao  potiranje  grijeha  u  onolikoj  mjeri  koliko  vrijedi, ako  nije, to  što  je  čovjek  tražio  grijeh  ili  kidanje  rodbinskih  veza.“                                                                                 Pomenuti  hadis  govori  o  dovi, njenom  primanju  i  pojašnjava  da  onaj  ko  uputi  dovu, nikako  ne  može  biti  na  gubitku. Ili  će  koristi  svoje  osjetiti  odmah, ili  će  mu  ona  pobrisati  grijehe  ili  će  pak, njenu  korist  osjetiti  na  ahiretu. Kolika  je  korist  dove  na  ahiretu  vidimo  iz  govora  Jezida  Rekkašija  kada  je  rekao ;    „Kada  nastupi  Kijametski  dan, Allah  će  izložiti  svaku  dovu  koju  Mu  je  uputio  njegov  rog  na  dunjaluku  a  On  je  nije  ispunio. Tada  će  reći; Robe  moj, molio  si  Me  toga  i  toga  dana  a  Ja  sam  ti  dovu  zadržao. Ovo  ti  je  nagrada  za  nju. Čovjeku  će  toliko  davati  nagrade  za  njegove  neispunjene  dove  da  će  poželjeti  da  mu  nikada  ni  jedna  dova  nije  bila  primljena.“

Dovu  ne  treba  odlagati. Treba  je  upućivati  stalno. Moliti  Allaha  stalno  i  ne  praviti  za  to  nikakve  posebne  pripreme  jer  kaže  Ebu  Zerr  Gaffarii;                „Za  dovu  je  potrebno  dobrog  djela  koliko  je  hrani  potrebno  soli.“       

 

 

Imajući  u  vidu  naprijed  rečeno, sa  rezultatima  dove  ne  treba  požurivati. Dovoljno  je  to  što  se  ona, ako Bog da  sigurno  prima  i  ne  treba  požurivati.    Hasan  Basri  prenosi  da  je  Poslanik  as  rekao;                                             „Čovjek  će  biti  u  stalnom  dobru  sve  dok  ne  počne  požurivati. Prisutni  upitaše; „A  kako  će  požurivati?“  On  odgovori ; Tako  što  čovjek  uputi  dovu  a  onda  kaže; Zamolio  sam  Allaha  a  On  mi  nije  udovoljio.“

Kada  je  u  pitanju  vrijeme  dove  najbolje  će  nam  to  prikazati  sljedeći  navod. Naime, bilježi  se  da  je  Musa  as  pitao  Gospodara;                                          „U  koje  vrijeme, Gospodaru, da  Ti  upućujem  dove  koje  ćeš  primiti? On,  Uzvišeni,  odgovori ;“ Ti  si  moj  rob, a  Ja  sam  Gospodar. Kada  god  me  zamoliš  dovu  ću  ti  primiti.“  Musa  as  je  nekoliko  puta  postavljao  isto  pitanje  pa  mu  Gospodar  odgovori;“Moli  me  u  noćnoj  tmini  i  tišini. Tada  primam  dove  makar  Me  zamolio  za  desetine  stvari.

Abdullah  Antaki  je  rekao ;

„Lijek  srcu  je  u  pet  djela ; druženju  s  dobrim  ljudima, učenju  Kur'ana, pražnjenju  utrobe  od  harama, noćnom  namazu i usrdnom  upućivanju  dove u zoru.“

 

Nadamo  se  da  će  nas  ove  riječi  ponukati  na  dovu. Da  će  se  u  nama  pobuditi  želja  da  zamolimo  Allaha  i  znajmo; Dova  se  ne  odbija  a  dova  putnika, dova  roditelja, dova  brata  za  odsutnog  brata, dova  onoga  kome  je  nepravda  učinjena  i  dova  postača  dok  iftari  su  posebne  dove.

 

 

 

 

LIERATURA

 

  •  PRIJEVOD  KUR'ANA ---  BESIM  KORKUT    
  •  VAZOVI                   ---   OMER  BEGIĆ
  • MINBERSKI  BISERI   ---  ŠEJH  ČOLIĆ  MUSTAFA  EFENDIJA
  • UPOZORENJE  NEMARNIM  --  EBU  LEJS  es-SEMERKANDI 
  • RAMAZAN                 ----   ZEHRUDIN   JUNUZOVIĆ
  • PREPOROD

 

Meho ef. Hasanović                                      

 

 

 

 

 

 

 

 

Od istog autora